“Vozač kamiona poginuo je u saobraćajnoj nesreći…
Jedan dečak pita svog tatu:
-“Ko je bio ovaj čika koji je poginuo?”
-” Ne znam, znam samo da je bio vozač kamiona.”
Dečak priđe bliže drugog čoveka koji je stajao do parkiranog kamiona, i sa očima punih suza upita ga:
-“Čiko možete li mi reći šta znači vozač kamiona??(KAMIONDŽIJA)
I ovaj vozač kamiona sa drhtavim glasom mu odgovori..:
– “VOZAČ KAMIONA je čovek koji spava dosta manje od drugih ljudi, koji često trpi hladnoće i vrućine, neredovno se hrani, prolazi kroz nevremena i oluje, nema odmora, praznika i u najlepšim momentima nikad nije kod kuće. Ne vidi kako mu deca odrastaju, prave prve korake, izgovaraju prvo TATA itd.
Dobija udarce i bude vređan(gazde, šefovi i slični nerazumni ljudi), trpi i daje život za druge. Kad sedne za volan svog kamiona(slična priča i za kombi prevoz špediciju) pretvara se u pravog vozača, bez da pomisli da može da se desi katastrofa, bez da misli kako prolaze nedelje dok će se vratiti i dali će se živ i zdrav vratiti. To je samo mali deo od toga što je pravi vozač kamiona(PROFESIONALAC)..”
U taj tren u ostacima slupanog kamiona čuje se zvuk od telefona.
Ovaj vozač kamiona se odmakne od dečaka i uputi se ka kamionu da uzme telefon.
Stigla je poruka koja je glasila ovako:
-“Zdravo tata, uzeo sam telefon od mame da ti napišem poruku i da te pozdravim za tvoj rođendan, čekam samo da stigneš kući da ti dam poklon. Zbog tvog hitnog odlaska na put sam sam isekao tortu, sledeću ćemo sigurno zajedno . Volim te tata, jedva čekam da te vidim i da ponovo pravimo roštilj i bacamo lopticu Blekiju!”
Eto, to je život vozača kamiona…
Tekst preuzet sa fejsbuk stranice “Dnevna doza motivacije”, malo izmenjen i ispravljene pravopisne greške.